Вирус Западног Нила регистрован је и у Србији, док се број случајева повећава и у другим деловима Европе. У Северној Македонији забележен је пети смртни случај повезан са овом инфекцијом, док је у Грчкој од почетка године од последица болести преминуло 13 људи.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у нашој земљи је до сада регистровано шест случајева неуроинвазивног облика грознице Западног Нила. Случајеви су потврђени у Београду, Јужнобанатском и Средњобанатском округу.
На територији општине Стара Пазова за сада нема регистрованих оболелих, а према речима др Браниславе Јовановић из Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај“, епидемиолошка ситуација у Србији је стабилна. „Код нас је тренутно епидемиолошка ситуација потпуно стабилна. Имамо шест случајева изолованог, тешког облика овог вируса, то су пацијенти који су хоспитализовани у Београду, Панчеву и Новом Саду тренутно – четири мушкарца и две жене, просечне старости око 65 до 70 година“.
Вирус се на људе преноси убодом заражених комараца, међу којима су обични и тиграсти комарци. Његови главни природни домаћини су птице, преко којих се вирус може ширити на велике удаљености. Вирус не може да се пренесе са човека на човека. „У 80% случајева све пролази без икаквих симптома, у 20% ипак имамо неке симптоме, који највише личе на симптоме грипа – осим што не постоје респираторне тегобе, кашаљ, цурење носа, док постоје болови у зглобовима, мишићима, општа слабост, малаксалост и у реду је јавити се код лекара, ми ћемо тада лечити обољење као и сваки вирус – симптоматски“, наглашава др Јовановић.
Код малог броја заражених може доћи до развоја тежег, неуроинвазивног облика болести, који захвата нервни систем и може изазвати менингитис или енцефалитис. Већи ризик од развоја тешког облика имају старије особе, као и људи са ослабљеним имунитетом и хроничним болестима. „Један проценат људи обољева од тежег облика, али морам да напоменем да су то пацијенти који су углавном имунокомпромитовани – а то значи ослабљеног имунитета, са хроничним болестима и наравно, посебно увек обратити пажњу на старију популацију“, додаје др Бранислава.
За вирус Западног Нила не постоји вакцина за људе, нити специфичан антивирусни лек, па се лечење спроводи симптоматски. Због тога је заштита од убода комараца најважнија мера превенције. „Још увек није осмишљена вакцина против вируса грознице Западног Нила, још увек немамо никакав антивиротик, то су подаци којима ми баратамо за сада, а шта ће бити у будућности то ћемо видети. Оно што је важно да напоменем јесте то да када вас једном уједе заражен комарац, остају дуготрајна антитела и ствара се трајни имунитет, тако да многи од нас имају антитела имунитет а да тога нисмо ни свесни, да то ни не знамо, па с тим у вези не треба ширити панику, али ипак – купите један репелент и имајте га увек крај себе“, закључује др Бранислава Јовановић.
Стручњаци грађанима препоручују коришћење репелената, ношење одеће која покрива руке и ноге, као и избегавање места на којима има много комараца. Сезона преноса вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра.
У међувремену, вирус се шири и другим деловима Европе. Према подацима ЕЦДЦ-а, случајеви су ове године регистровани у више од десет европских земаља.