- Лекар се бира на период од једне календарске године ( од дана избора до 31.12. текуће године), са списка лекара.Једном датој изјави о избору лекара, продужава се важност аутоматски сваке календарске године, све док осигураник не да изјаву о промени изабраног лекара.Ако је осигураников изабрани лекар привремено одсутан, због коришћења годишњег одмора, боловања, службеног пута и др., дом здравља је у обавези да обезбеди лекара који привремено замењује његовог изабраног лекара.Осигураници имају право да промене изабраног лекара по истеку календарске године, без навођења разлога промене.

Особе незадовоље својим изабраним, или лекаром који им је додељен као замена, могу захтевати промену изабраног лекара и пре истека календарске године, али у изјави морају да наведу разлог промене.

- Како је Др Омеровић рекао,сви пацијенти који немају изабраног лекара то ће моћи да учине и нико неће бити враћен,али се апелује на стрпљење и разумевање обзиром да је примарни задатак свих лекара лечење оболелих.

Број подигнутих лекова на рецепт није одраз здравственог стања нације.Лекари су често под притиском пацијената који траже да им се препишу одређени лекови, као и да грађани неретко праве кућне залихе, посебно пред годишње одморе.

Према подацима РЗЗО у прва три месеца 2011. године подигнуто је два милиона и 30.000 кутија лекова више него у прва три месеца прошле године.

Такође, према тим подацима, ако се такав тренд потрошње лекова настави, до краја године доћи ће се до цифре од 10 милиона кутија више у односу на прошлу годину па ће о трошку РЗЗО на рецепт бити издато чак 100 милиона медикамената.

Исти подаци показују да је 2006. године четири милиона и 200.000 осигураника подигло 69 милиона кутија лекова на рецепт, а у прошлој години 100.000 осигураника мање - чак 90 милиона 500.000 кутија лекова.

У 2006. години цела листа лекова, који се издају на рецепт, коштала је 18 милијарди динара, а 2010. године чак 34 милијарде динара.

Клиничко одељење је наставна база Медицинског факултета и ту се одржавају предавања, вежбе и семинари основне наставе, посдипломске наставе као и руковођења магистарским, субспецијалиостичким и докторским тезама. Курс имплементације хамодијализе и перитонеумске дијализе спроводи се једном годишње или по потреби а са циљем обуке других нефролошких центара ради ширења и унапређења хемодијализе као методе.Ово Клиничко одељење има и сталну међународну сарадњу, од тога већ више година сарађује са Нефролошком клиником у Ахену а под покровитељством Светског удружења нефролога (Систер Центер Програм) и са тим центром учествује у заједничким стручно-научним пројектима.

Србија је ратификовала Конвенцију о правима особа с инвалидитетом, која потребе ових грађана види као питање њихових основних људских права, а не као хуманитарно питање или питање друштвене солидарности и милосрђа."Конвенција нас обавезује да направимо заокрет према позитивном гледишту", наводи се у саопштењу и додаје да се на инвалидитет гледа као једну од људских различитости, а да јавност још увек није у потпуности прихватила став да особе с инвалидитетом нису особе с посебним потребама.

Уједињене нације су 1992. године 3. децембар прогласиле Међународним даном особа с инвалидитетом, са циљем промовисања права особа с инвалидитетом и добробити које друштво може имати од интеграције ове популације у све области политичког, социјалног, економског и културног живота заједнице.

Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају, а који нису одговарајуће препознати и решени.

У Србији 70 одсто особа са инвалидитетом сиромашно.&нбсп;

У Србији је 70 одсто особа са инвалидитетом сиромашно, а само 13 одсто запослено, од тога један одсто у привреди и јавном сектору.Око 80 одсто деце са сметњама у развоју смештено је у посебне институције.

Радове, који су изведени протеклих нешто више од месец дана, финансирали су заједнички Дом здравља и локална самоуправа.Директор Дома здравља Др Жељко Катић је изразио наду да ће таква сарадња бити остварена, како би могле бити реновиране и амбуланте у Голубинцима и Војки, као и објект Антитуберкулозног диспанзера у Новој Пазови, а председник општине Горан Јовић обећао да ће ти послови сигурно бити урађени наредне године.

Председник Савета МЗ Крњешевци Драган Трифуновић је рекао да је ово веома значајно за мештане, јер годинама у објект ништа није улагано, све је било сиво и руинирано. Он не крије задовољство што се налази у светлој, топлој, окреченој и уређеној амбуланти, а поред тога што је амбуланта окречена, уређена, реновирано грејање и санитарије, дограђена је и картотека, па су лекарска соба и соба за интервенције ослобођене административног баласта.