У уторак 27.децембра Др Александар Омеровић,начелник Службе за здравствену заштиту одраслог становништва,одржао је предавање на тему"Избор и употреба антибиотика у општој пракси" у Превентивном центру Дома здравља Др Јован Јовановић-Змај Стара Пазова. Ово предавање које је у оквиру интерне едукације било посвећено здравственим радницима,представља најновије смернице у лечењу антибиотицима према водичима добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије и привукло је велики број лекара и медицинских сестара.На једноставан и лако примењив начин,представљене су смернице у лечењу антибиотицима респираторних,ОРЛ,уринарних,уролошких,гастроинтестиналних и инфекција коже и меких ткива.Била је то прилика да се понови већ познато и сазна оно што је ново,а све у циљу квалитетног рада лекара у Служби опште медицине нашег Дома здравља.

Уколико би биле усвојене измене и допуне Закона о платама у државним органима и јавним службама, примена плаћања по учинку почела би у домовима здравља од јула 2012, а у болницама од 2013. године.

Према њеним речима, пратиће се подаци о томе колико лекари имају пацијената и од тог броја биће узет просек на основу кога ће се одређивати учинак.

То ће, како је казала, важити и за мале средине, у којима ће, такође, према броју пацијената, који је мањи него у великим градовима, бити дефинисан радни учинак."Они који одраде просек установе неће бити оштећени, а они који раде преко тог просека моћи ће да добију одређени проценат више.

Дуже од 30 дана у Србији је, према подацима РФЗО, лане боловало скоро 70.000 запослених. Свако је, у просеку боловао по 50 дана, а сви заједно су одсуствовали са посла укупно 3.517.418 дана. Из касе осигурања сваком од њих, током боловања, исплаћено је по 63.905 динара. Статистика показује да се од 2008. године смањио број осигураника који су користили боловања дужа од 30 дана, али то не значи и да се мање болује, јер се у међувремену смањио и број запослених.

- У Србији до сада није било прописано максимално препоручено време боловања, и сада се то први пут уводи.- Наша идеја је да се уједначи рад првостепених комисија да се не би дешавало да пацијенти са истом дијагнозом негде добију седам, а негде 15 дана боловања. Препоручено време боловања за сваку болест одредила је струка, а читав правилник је пре усвајања на Управном одбору преконтролисао Институт за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

Ако добије "зелено светло" Министарства здравља, овај правилник би, у пракси, докторе требало да обавеже да при упућивању на боловање "не искачу" из препорученог времена одсуства са посла због болести. Али, у изузетним случајевима када се утврди да пацијент, ипак, није излечен, јер је лошије реаговао на терапију, или је дошло до компликација, боловање се може продужити и изван прописаног рока.

- Овакав правилник нам је неопходан и да би се спречила злоупотреба боловања, али он није на штету пацијената.Осим препорученог времена трајања привремене спречености за рад због болести, дефинисано је и коју дијагностику за то време пацијент мора да обави.

Управо то би у примени правилника могло да буде спорно, јер би пацијенту током трајања боловања требало да се омогући да уради и прописани минимум дијагностичких прегледа. А, то у здравству Србије, где се и на ултразвук често чека и по неколико месеци, није увек изводљиво. Због тога се 2006. године, када је иницирано доношење правилника о боловањима, од њега одустало.

- Лекар се бира на период од једне календарске године ( од дана избора до 31.12. текуће године), са списка лекара.Једном датој изјави о избору лекара, продужава се важност аутоматски сваке календарске године, све док осигураник не да изјаву о промени изабраног лекара.Ако је осигураников изабрани лекар привремено одсутан, због коришћења годишњег одмора, боловања, службеног пута и др., дом здравља је у обавези да обезбеди лекара који привремено замењује његовог изабраног лекара.Осигураници имају право да промене изабраног лекара по истеку календарске године, без навођења разлога промене.

Особе незадовоље својим изабраним, или лекаром који им је додељен као замена, могу захтевати промену изабраног лекара и пре истека календарске године, али у изјави морају да наведу разлог промене.

- Како је Др Омеровић рекао,сви пацијенти који немају изабраног лекара то ће моћи да учине и нико неће бити враћен,али се апелује на стрпљење и разумевање обзиром да је примарни задатак свих лекара лечење оболелих.

Број подигнутих лекова на рецепт није одраз здравственог стања нације.Лекари су често под притиском пацијената који траже да им се препишу одређени лекови, као и да грађани неретко праве кућне залихе, посебно пред годишње одморе.

Према подацима РЗЗО у прва три месеца 2011. године подигнуто је два милиона и 30.000 кутија лекова више него у прва три месеца прошле године.

Такође, према тим подацима, ако се такав тренд потрошње лекова настави, до краја године доћи ће се до цифре од 10 милиона кутија више у односу на прошлу годину па ће о трошку РЗЗО на рецепт бити издато чак 100 милиона медикамената.

Исти подаци показују да је 2006. године четири милиона и 200.000 осигураника подигло 69 милиона кутија лекова на рецепт, а у прошлој години 100.000 осигураника мање - чак 90 милиона 500.000 кутија лекова.

У 2006. години цела листа лекова, који се издају на рецепт, коштала је 18 милијарди динара, а 2010. године чак 34 милијарде динара.

Клиничко одељење је наставна база Медицинског факултета и ту се одржавају предавања, вежбе и семинари основне наставе, посдипломске наставе као и руковођења магистарским, субспецијалиостичким и докторским тезама. Курс имплементације хамодијализе и перитонеумске дијализе спроводи се једном годишње или по потреби а са циљем обуке других нефролошких центара ради ширења и унапређења хемодијализе као методе.Ово Клиничко одељење има и сталну међународну сарадњу, од тога већ више година сарађује са Нефролошком клиником у Ахену а под покровитељством Светског удружења нефролога (Систер Центер Програм) и са тим центром учествује у заједничким стручно-научним пројектима.

Србија је ратификовала Конвенцију о правима особа с инвалидитетом, која потребе ових грађана види као питање њихових основних људских права, а не као хуманитарно питање или питање друштвене солидарности и милосрђа."Конвенција нас обавезује да направимо заокрет према позитивном гледишту", наводи се у саопштењу и додаје да се на инвалидитет гледа као једну од људских различитости, а да јавност још увек није у потпуности прихватила став да особе с инвалидитетом нису особе с посебним потребама.

Уједињене нације су 1992. године 3. децембар прогласиле Међународним даном особа с инвалидитетом, са циљем промовисања права особа с инвалидитетом и добробити које друштво може имати од интеграције ове популације у све области политичког, социјалног, економског и културног живота заједнице.

Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају, а који нису одговарајуће препознати и решени.

У Србији 70 одсто особа са инвалидитетом сиромашно.&нбсп;

У Србији је 70 одсто особа са инвалидитетом сиромашно, а само 13 одсто запослено, од тога један одсто у привреди и јавном сектору.Око 80 одсто деце са сметњама у развоју смештено је у посебне институције.