РФЗО утврдио максималан број дана одсуства с посла, у зависности од дијагнозе. Прописан и минимум прегледа које пацијент током боловања мора да обави.
На боловања ће се у Србији ускоро ићи "по шеми" и унапред ће се тачно знати колико пацијент максимално може да болује.Број дана одсуства са посла због болести, за сваку дијагнозу појединачно, дефинисан је правилником о боловањима.
У Републичком фонду здравственог осигурања потврђено да је Управни одбор РФЗО усвојио овај документ и сад се чека да се о њему изјасни и Министарство здравља.
Према новом предлогу, рецимо, за прелом кука или кичме, по завршетку болничког лечења пацијент ће моћи да добије 90 дана "поштеде", за акутни бронхитис 21 дан, за тромбозу вена 30, а у тежим случајевима и до 60 дана...
Детаљније
Дуже од 30 дана у Србији је, према подацима РФЗО, лане боловало скоро 70.000 запослених. Свако је, у просеку боловао по 50 дана, а сви заједно су одсуствовали са посла укупно 3.517.418 дана. Из касе осигурања сваком од њих, током боловања, исплаћено је по 63.905 динара. Статистика показује да се од 2008. године смањио број осигураника који су користили боловања дужа од 30 дана, али то не значи и да се мање болује, јер се у међувремену смањио и број запослених.
- У Србији до сада није било прописано максимално препоручено време боловања, и сада се то први пут уводи.- Наша идеја је да се уједначи рад првостепених комисија да се не би дешавало да пацијенти са истом дијагнозом негде добију седам, а негде 15 дана боловања. Препоручено време боловања за сваку болест одредила је струка, а читав правилник је пре усвајања на Управном одбору преконтролисао Институт за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".
Ако добије "зелено светло" Министарства здравља, овај правилник би, у пракси, докторе требало да обавеже да при упућивању на боловање "не искачу" из препорученог времена одсуства са посла због болести. Али, у изузетним случајевима када се утврди да пацијент, ипак, није излечен, јер је лошије реаговао на терапију, или је дошло до компликација, боловање се може продужити и изван прописаног рока.
- Овакав правилник нам је неопходан и да би се спречила злоупотреба боловања, али он није на штету пацијената.Осим препорученог времена трајања привремене спречености за рад због болести, дефинисано је и коју дијагностику за то време пацијент мора да обави.
Управо то би у примени правилника могло да буде спорно, јер би пацијенту током трајања боловања требало да се омогући да уради и прописани минимум дијагностичких прегледа. А, то у здравству Србије, где се и на ултразвук често чека и по неколико месеци, није увек изводљиво. Због тога се 2006. године, када је иницирано доношење правилника о боловањима, од њега одустало.