Водичи су током ове године израђени на темељу студије "Оптерећење болестима у Србији", с циљем да помогну здравственим професионалцима да уоче, процене и примене информације, искуства и ставове о најбољој медицинској пракси. Многе светске студије потврдиле су да се уз помоћ водича заснованих на доказима постижу бољи исходи лечења.

&нбсп;

Водичи добре клиничке праксе су систематски развијани докази који требају помоћи пружиоцима и корисницима здравствених услуга у доношењу најбоље могуће одлуке за третирање одређених клиничких стања. Водичи су намиењени пре свега лекарима, као помоћ у раду, али истовремено водич је транспарентан и доступан пацијенту.

РСК за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе основало је Министарство здравља у септембру 2010. године. Комисија ради при Агенцији за акредитацију здравствених установа Србије која пружа стручну, техничку и организациону подршку раду Комисије.

Препоруке и водичи процењују се по признатим и стандардизованим упитницима, од којих се најчешће користи Агрее упитник који је постао саставни део и Упутства за израду, развој и имплементацију водича добре клиничке праксе који је Комисија израдила и објавила 2008. године.

РСК за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе представља једну од многобројних иницијатива које Министарство здравства предузима у погледу сталног унапређења квалитете здравствене заштите и сигурности пацијента уз активности попут акредитације здравствених установа, увођења клиничких путева, континуиране медицинске едукације.

Израда водича подржана је у оквиру активности пројеката Министарства здравља "Пружање унапређених услуга на локалном нивоу" - ДИЛС и "Развој здравства Србије - додатно финансирање" који се финансирају из кредита Светске банке.

Водичи добре клиничке праксе доступни су на wеб страницама Министарства здравља Републике Србије (www.здравље.гов.рс) и Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (www.азус.гов.рс).

У уторак 27.децембра Др Александар Омеровић,начелник Службе за здравствену заштиту одраслог становништва,одржао је предавање на тему"Избор и употреба антибиотика у општој пракси" у Превентивном центру Дома здравља Др Јован Јовановић-Змај Стара Пазова. Ово предавање које је у оквиру интерне едукације било посвећено здравственим радницима,представља најновије смернице у лечењу антибиотицима према водичима добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије и привукло је велики број лекара и медицинских сестара.На једноставан и лако примењив начин,представљене су смернице у лечењу антибиотицима респираторних,ОРЛ,уринарних,уролошких,гастроинтестиналних и инфекција коже и меких ткива.Била је то прилика да се понови већ познато и сазна оно што је ново,а све у циљу квалитетног рада лекара у Служби опште медицине нашег Дома здравља.

Уколико би биле усвојене измене и допуне Закона о платама у државним органима и јавним службама, примена плаћања по учинку почела би у домовима здравља од јула 2012, а у болницама од 2013. године.

Према њеним речима, пратиће се подаци о томе колико лекари имају пацијената и од тог броја биће узет просек на основу кога ће се одређивати учинак.

То ће, како је казала, важити и за мале средине, у којима ће, такође, према броју пацијената, који је мањи него у великим градовима, бити дефинисан радни учинак."Они који одраде просек установе неће бити оштећени, а они који раде преко тог просека моћи ће да добију одређени проценат више.

Дуже од 30 дана у Србији је, према подацима РФЗО, лане боловало скоро 70.000 запослених. Свако је, у просеку боловао по 50 дана, а сви заједно су одсуствовали са посла укупно 3.517.418 дана. Из касе осигурања сваком од њих, током боловања, исплаћено је по 63.905 динара. Статистика показује да се од 2008. године смањио број осигураника који су користили боловања дужа од 30 дана, али то не значи и да се мање болује, јер се у међувремену смањио и број запослених.

- У Србији до сада није било прописано максимално препоручено време боловања, и сада се то први пут уводи.- Наша идеја је да се уједначи рад првостепених комисија да се не би дешавало да пацијенти са истом дијагнозом негде добију седам, а негде 15 дана боловања. Препоручено време боловања за сваку болест одредила је струка, а читав правилник је пре усвајања на Управном одбору преконтролисао Институт за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

Ако добије "зелено светло" Министарства здравља, овај правилник би, у пракси, докторе требало да обавеже да при упућивању на боловање "не искачу" из препорученог времена одсуства са посла због болести. Али, у изузетним случајевима када се утврди да пацијент, ипак, није излечен, јер је лошије реаговао на терапију, или је дошло до компликација, боловање се може продужити и изван прописаног рока.

- Овакав правилник нам је неопходан и да би се спречила злоупотреба боловања, али он није на штету пацијената.Осим препорученог времена трајања привремене спречености за рад због болести, дефинисано је и коју дијагностику за то време пацијент мора да обави.

Управо то би у примени правилника могло да буде спорно, јер би пацијенту током трајања боловања требало да се омогући да уради и прописани минимум дијагностичких прегледа. А, то у здравству Србије, где се и на ултразвук често чека и по неколико месеци, није увек изводљиво. Због тога се 2006. године, када је иницирано доношење правилника о боловањима, од њега одустало.