Savet lekara

Kada treba pozvati dežurnog lekara hitne medicinske pomoći?

Posebno pažnju posvetiti starim osobama i deci. Kod starih osoba, neophodna je opreznost, jer su simptomi bolesti često manje izraženi, iako je stanje teško. Često od roku od sat, dva zdravstveno stanje starih se pogoršava.

Kod dece, naročito kod odojčadi znaci bolesti u početku nisu uvek tipični. Ukoliko se vlaznim oblozima, tuširanjem sa mlakom vodom, lekovima za skidanje telesne temperature nije moguće smanjiti temperaturu sa 39,5 o C, a uz to i uočava opšte, loše stanje, potištenost, pospanost - to su znaci na koje treba obratiti pažnju. Mala deca su sklona isušenju. Posle dužeg povraćanja, proliva (sat-dva) može brzo nastati opšte teško stanje (dehitratacija). To zahteva bolničko lečenje sa nadoknadom tečnosti putem infuzija. U cilju sprečavanja isušenja organizma dece, redovno pojiti dete (manji gutljaji, češće). Ne utopljavati, pokrivati!

Hitno pozvati lekara ako se javi

  • Iznenadna pojava jakog bola
  • Oštar bol u grudima, ili u trbuhu
  • Uporan, jak bol iza grudne kosti, koji ne reaguje na lekove i traje duže od 5 minuta (može da bude predznak srčanog infarkta)
  • Bol koji se širi prema levoj ruci, praćen otežanim disanjem, preznojavanjem, mukom, gadenjem i povraćanjem. Sažvakati jedan aspirin, postaviti se u polusedeći položaj, odmah pozvati lekara
  • Kod mladih osoba prilikom uočavanja bola u grudima, naročito ako se čuje otežano disanje (čujno na daljinu - krkljanje), misliti na plućni edem - bolest koja ugrožava život bolesnika. Umiriti bolesnika, postaviti ga u udoban sedeći položaj, odmah pozvati lekara.
  • Jaka glavobolja (najjača do sada) može biti simptom aneurizme (proširenja arterije u mozgu).
  • Sa jakim bolovima u trbuhu se odražava prsnuće trbušne arterije, upala slepog creva itd.
  • Kod žena u fertilno doba - nesnošljiv bol u doinjem trbuhu koja je povremeno praćena i vaginalnim krvarenjem van menstrualnog ciklusa ukazuje na pobačaj ili na vanmateričnu trudnoću. Cesto bolesnice nisu ni svesne, da su trudne, i u ovom slučaju je neophodna hitna intervencija lekara.
  • Trnjenje, opšta slabost, ograničena pokretljivost polovine tela, lica, promene u govoru, promene u disanju, nejednake zenice su simptomi moždanog udara. S obzirom, da ovi simptomi nisu praćeni bolovima, često im se ne pridaje značaj. Znaci mogu privremeno i da se smanje. U pozadini je obično ugrušak krvi, koji je dospeo u moždani krvotok i fizički onemogućava normalan protok krvi u mozgu. Iznad 65 godina moždani udar nije redak slučaj.
  • Povredene u saobraćajnoj nesreći, vozilo hitne medicinske pomoći automatski unosi na urgentno odeljenje boinice. Ako je neko povreden u kući, zvati lekara u slućaju:
    • Povrede glave, gubitka svesti (može doći do povrede krvnog suda u mozgu što daje simptome nakon nekoliko sati).
    • Ukoliko je došlo do jačeg krvarenja.
    • Ukoliko je povredeni ekstremitet otečen, deformisan (ne može da stane na nogu, ne može da diže sa rukom) misli se na prelom, uganuće. Imobilisati i pozvati dežurnu službu hitne pomoći.
  • Ukoliko dolazi do pogoršanja stanja hroničnog bolesnika, napr.
    • Astmatični napad, gušenja ne popušta na uobičajenu dozu lekova, ne povećati dozu leka samoiniciativno, nego zvati lekara.
    • Srčani bolesnici, diabetičari, epileptičari moraju biti obučeni, znati, do koje mere mogu sami sebi pomoći i kada treba da pozovu stručnu pomoć.
    • Kod naglo pogoršanog stanja lečenih psihiatrijskih bolesnika (shizofreničari, depresivni bolesnici, manijako depresivni bolesnici...) kada ugrožavaju svoje i tude zdravlje, postaju opasni za okolinu - zatražiti lekarsku pomoć.
    • U slučaju sumnje ili potvrdene upotrebe narkotika.
    • Kod trovanja ili sumnje na trovanje (voditi računa, da se otrov ne baci, da se povraćeni sadržaj ne odkloni do dolazka lekara). Od ranog prepoznavanja otvora zavisi izhod lečenja. Nemojte se iznenaditi, ako lekar ponese sa bolesnikom do bolnice i bočicu otvora na koju se sumnja.
    • Krizne situacije kada preti opasnost samoubistva - hitno pozvati lekara.

Situacija kada ne treba oduzeti vreme dežurnog lekara od bolesnika člje oboljenje zahteva hitnu intervenciju (može da čeka do sutra)

  • U slučaju manje infekcije, nazeba ostanite u krevetu, skidajte povišenu temperaturu po potrebi. Izuzetak u slučaju gušenja, nemoguánost gutanja.
  • Kod manjih povreda pružiti samopomoć ili prvu pomoć. Izuzetak jače krvarenje koje se ne zaustavlja ni posle pružanja prve pomoći. Ugrizi (psa, mačke, lisice...) zahteva lekarsku pomoć.
  • Bol poznatog porekla (i ranije sam imao slične tegobe) kao što su bol u krstima, glavobolja, menstruacioni bolovi itd.
  • Problemi varenja (neugodna opstipacija, proliv, povraćanje, koja nije praćena visokom temperaturom) ne pripada dežurnom lekaru hitne medicinske pomoći, sem ako nije praćena krvarenjem i naglom nadutošću trbuha. Nadoknada tečnosti, ostanite u krevetu, sutra se javite vašem lekaru.
  • Ako su vam nestali lekovi - uvek držite minimalnu rezervu lekova, to se naročite odnosi na insuline i lekove za srce
  • Ukoliko želite odgovor na pitanje u vezi vašeg zdravstenog stanja, to tražite od vašeg ordinirajućeg lekara! Lekat hitne medicinske pomoći na to nema vremena, niti će da sudi o postavljenoj diagnozi i o dosadašnjoj terapiji. Njegov zadatak je hitno zbrinjavanje bolesnika.

A na kraju svako treba sam da odluči hoće li pozvati dežurnu službu hitne medicinske pomoći ili ne. Odluka nije laka. Ukoliko ste u nedoumici pozovite lekara. Ukoliko je situacija teška, svaki sekund je važan. Ako ste nepotrebno pozvali lekara - niste prvi kome se to desilo.

Nešto nije u redu? Ne osećate se dobro, treba da se obratite lekaru. Da li to činiti odmah? Svako sebe ili svoje članove porodice poznaje bolje od lekara. Prepustite se svojim predosećanjima! Ako sto neodlučni, nemojte vagati, pozovite lekara.

Pokušajte definisati vaše tegobe
  • Predlažemo da ocenite bol (skala od jedan do deset)
  • Kada su počele tegobe?
  • Navedite lekove koje uzimate
  • Koje bolesti ste preboleli?

Ti podaci će vam olakšati davanje informacije lekaru. Ako za to nema vremena, nemojte paničiti, zovite lekara na telefon 94 (poziv tog broja je besplatan sa svih telefona) ili sa mobilnog telefona 022 / 311-124.

    Dežurni zdavstveni radnik hitne medicinske pomoći odreduje prioritete. Prednost ima bolesnik, koji je u najkritićnijem zdravstvenom stanju - procenjuje se na osnovu vaših dragocenih odgovora. Najčešća pitanja su:
  • Na šta se žali?
  • Kad je počelo?
  • Da li je počelo naglo?
  • Koje lekove uzima?
  • Godine starosti
  • Adresa stanovanja
  • Ime i prezime

Nikad ne činiti!

U želji da stignete do lekara što pre kad vam je loše, nemojte sami sesti u kola, ne vozite kada ste bolesni (nervozni, imate povišenu temperaturu, muku, gadenje, povraćanje). Usput vaše zdravstveno stanje može da se pogorša. Samim tim i rizik izazivanja saobraćajne nesreće je veći.

U cilju sprečavanja lažnih poziva traži se i ime onoga ko je zvao hitnu pomoć kao i telefon sa koga zove. Svi razgovori se snimaju.